Trenutno, više nego ikada ranije u istoriji, ljudi žive sami i svi mi lično poznajemo nekoga ko je hotimice ili igrom slučaja doneo takvu odluku.Sa decom ili bez njih, činjenica je da su ljudi usamljeni i udaljeni jedni od drugih.Potpuno sami ili, pak, usamljeni u svom okruženju, nalaze raznovrsne odnose sa drugim ljudima u magiji tehnologije koja omogućava neprekidnu on-lajn interakciju.Putem socijalnih mreža širi se i održava vrlo široka i raznovrsna mreža kontakata, što je omogućilo da samački (usamljenički) život bude društveno, zajedničko iskustvo i da nema karakter osuđenosti. Ako ste odrasla singl osoba sa profilom na Fejsbuku,onda znate da je danas lakše nego ikada upoznati nove ljude, prijatelje prijatelja ili sklapati ozbiljna (neozbiljna) prijateljstva sa novim ljudima.Ova, kao i ostale socijalne mreže, predstavljaju neke od najvećih i najuspešnijih sajtova za pronalaženje partnera. Novi sistemi komunikacije čine tu modernu autonomiju sve privlačnijom, jer daju mogućnost da se bavimo drugima kada i koliko nam je potrebno. Nekada smatrani čudacima, samci (usamljenici)danas, upravo suprotno tome, na neki način oslikavaju osnovne moderne vrednosti kaošto je sloboda, samokontrola i ostvarenos, objašnjavaju psiholozi. U Americi su ponosni na svoju kulturu individualizma. Nemačka, Francuska,Britanija i Japan su savremene perjanice samačkog života. Još su tri države sa najbrže rastućim brojem samaca, su one sa najekspazivnijom ekonomijom: Kina, Indija i Brazil. U Srbiji singl trend je takođe rastući i nastao je kao stvar izbora ali i prinude. U socio-ekonomskom okruženju, osiromašenog društva, bira se singl život, da bipotom na socijalnoj mreži pronašli srodnu virtuelnu dušu. Iskustva govore da ljudi u godinama, nove komunikacione tehnologije koriste u velikoj meri. Taj broj je najveći među sredovečnim ljudima od 35 do 64 godine. Mnogo je onih koji su se osamili posle razvoda i prekida veze, umesto da se vrate u porodicu ili žive sa partnerom,uz objašnjenje da takav život nemože biti gori od života sa pogrešnom osobom. Prema brojnim pokazateljima samački (usamljenički)život biće sve uobičajeniija pojava u budućnosti, u svakom životnom dobu i svakom mestu gde ljudi mogu sebi da priušte sopstveni prostor. Često se navodi u javnosti da se ljudi otuđuju zbog interneta i društvenih mreža. "Kad god kompjuter dobije prednost pred čovekom, može se govoriti o otuđenju. Naravno da se ljudi otuđuju, ako zbog ćaskanja na internetu gube živi dijalog i neposredan odnos sa drugima.To posebno vredi za mladi svet- satima na četu i fejsu, a dve -tri mrzovoljne rečenice roditeljima u kući.Međutim, pitanje otuđenja je složenije,ono nije došlo s internetom.To je fenomen modernog vremena,i tu se radi o jednoj vrsti duhovne obolelosti", objašnjava otac Gavrilo,iguman manastira Lepavina i misionar. (Blic, novine) "Ali govoreći iz iskustva, net komunikacije sa ljudima,može se primetiti daje svet u koji ulazimo preko komp-ekrana, kao neko ogledalo u kome se ogledamo kakvi jesmo. Svako tu traži ono na šta ga želja vuče, pa tako ima mogućnost da ispuni i najmračnije želje svoga srca. To je zaista nerealno prostranstvo u kojem se može, kako reče jedan ruski sveštenik, veoma realno grešiti. Ali može se, srećomi realno pomagati, tešiti..."  (Blic,novine)Tako otac Gavrilo u virtuelnom svetu širi reči Božje.